Početna / Vesti / Društvo / Predstavljamo vam najveću novosadsku dobrotvorku: Zahvaljujući ovoj ženi Novi Sad danas izgleda ovako

Predstavljamo vam najveću novosadsku dobrotvorku: Zahvaljujući ovoj ženi Novi Sad danas izgleda ovako

Tokom svog istorijskog razvoja, Novi Sad je imao mnogo faza. Osnovan je 1694. godine i kao takav, dugo je bio centar srpske kulture zbog čega je dobio ime „Srpska Atina“.

Prema istorijskim podacima, grad je počeo da se razvija po odlasku Turaka, krajem 17. veka.

Foto: Profimedia/ilustracija
Međutim, moderni period razvoja ovog grada vezuje se za 18. vek. Za ovaj period vezani su i počeci prihvatanja novih društvenih normi među stanovništvom kao i postepena emancipacija žena.

Iako su žene tada bile u veoma nepovoljnom položaju ipak je određeni broj njih značajno doprineo kulturnom uzdizanju grada. Žene nisu imale ni usmena ni pismena prava koja bi im dozvoljavala da budu samostalne u braku i u drugim segmentima života. U brak su unosile miraz, obezbeđen od strane njihove porodice, kojim je kasnije upravljao supružnik, kao i čitavom imovinom i finansijama. Tek u slučaju smrti supružnika ili razvoda, žena je dobijala moć raspolaganja imovinom. Upravo to je fenomen udovice-dobrotvorke koji je vezan za filantropiju u periodu između 18. i 19. veka.

Krajem 18. veka, u Novom Sadu postojale su mnoge udovice koje su imale ambiciju da svojim delima utiču na emancipaciju žena tog podneblja. Ipak, i pored svih društvenih ograničenja, postojale su i one koje su uspele da ostave lični pečat svojim delima, koja su danas od velike važnosti za čitav srpski narod.

Upravo jedna takva, bila je Marija Trandafil, jedna od najuticajnijih novosadskih dobrotvorki.

Marija Trandafil rođena je u Novom Sadu u bogatoj novosadskoj porodici Popović. Rano je ostala bez roditelja, a njeni staratelji je udaju za njihovog knjigovođu Jovana Trandafila.

Foto: Printscreen/youtube/Miroslav Farkas
Miraz koji je Marija unela u brak poslužio je njenom suprugu da se obogati, i na taj način stekne radnju i dve kuće u Osjeku.

Po smrti supruga, Marija uspeva da se sudskim putem izbori za upravu nad pokretnom i nepokretnom imovinom, koju je kasnije uvećavala i na taj način uspela da izgradi mnoga zdanja u Novom Sadu.

Za vreme Prvog srpsko-turskog rata 1876. godine bila je presednica odbora za prikupljanje pomoći srpskim ranjenicama. Drugi deo njenog dobrotvornog rada odnosio se na kulturno-prosvetnu delatnost.

Među najznačajnijim njenim zdanjima je „Zavedenije Marije Trandafil za srpsku pravoslavnu siročad“ u Novom Sadu gde se danas nalazi sedište Matice srpske kao i Biblioteka Matice srpske.

Još jedan izvanredan legat Marije Trandafil je „Zaklada Marije Trandafil za novosadske gimnazijske đake“ koja je za cilj imala obezbeđivanje učeničkih stipendija pod patronatom „Novosadske Velike Srpske Gimnazije“.

Obnovila je ikonostas Uspenske crkve i obnovila jermensko-katoličku crkvu, a po njenom nalogu izrađen je i mermerni krst koji se danas nalazi u porti novosadske Saborne crkve.

Poznato je i da je Marija Trandafil pomagala siromašne novosađane. U vreme velike gladi hranila je mnoge porodice bez obzira na veru i naciju. Takođe, donirala je novosadsku Jermensku crkvu koja je pripadala katoličkoj zajednici.

Odlikovana je ordenom Crvenog krsta

Posebnu pažnju posvećivala je novosadskoj Nikolajevskoj crkvi u kojoj je i sama sahranjena zajedno sa svojim suprugom i decom.

Check Also

Vučić o hapšenju Marjanovića: MONSTRUMI ZASLUŽUJU NAJSTROŽU KAZNU!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da bi podržao svaki zakon kojim bi za …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *